Svetske reke u opasnosti od presušivanja

Neke od najvećih i najznačajnijih reka u svetu presušuju usled prekomerene eksploatacije vode, što će imati dalekosežne posledice, prema podacima koje je u novom broju objavio časopis “National Geographic”.

Zbog preteranog iskorišćavanja njihovih voda, rekama Kolorado, Sir Darja, Amu Darja, Hoangho, Ind, Testa, Rio Grande i Marej preti opasnost od potpunog išćezavanja, a to će se odraziti kako na okolno stanovništvo, tako i na ekosisteme.

Reka Kolorado, koja snabdeva vodom 30 miliona ljudi, previše se koristi u poljoprivredne i industrijske svrhe, tako da retko stiže do svoje delte i Kalifornijskog zaliva, a samo desetina njenih nekadašnjih količina vode danas dosegne do Meksika.

Za pakistansko stanovništvo, koje danas broji više od 170 miliona ljudi, reka Ind je glavni izvor pitke vode, ali se ona sada toliko eksploatiše da se više uopšte ne uliva u okean kod Karačija, što dovodi do tenzija među lokalnim stanovništvom zbog nestašice vode.

Dve velike centralnoazijske reke, Amu Darja i Sir Darja, nekada su činile Aralsko more, ali su šezdesetih godina prošlog veka Sovjeti odlučili da ih preusmere radi navodnjavanja okolnih stepa.

Zbog toga je Amu Darja toliko presušila da više nije ni mogla da stigne do Aralskog mora, a Sir Darja, iako je prošla nešto bolje od svoje sestre, takođe se toliko eksploatiše i zagađuje da se njena voda više ne preporučuje ni za piće, ni za navodnjavanje.

Rio Grande, jedna od najvećih reka u Severnoj Americi duž granice između Teksasa i Meksika, duga 3.033 km, danas je prilično "mala" i gotovo da uopšte više ne doseže do Meksičkog zaliva, a zbog njenog niskog vodostaja farmeri trpe velike gubitke.

Hoangho ili Žuta reka, druga po veličini reka u Kini, zbog taloženja velike količine lesa često je menjala tok i plavila okolna područja, ali u poslednje četiri decenije presušuje pre nego što stigne do mora.

Reka Testa, duga 315 km, koja protiče kroz indijsku državu Sikim i uliva se u reku Bramaputra u Bangladešu, u poslednje vreme se toliko koristi za navodnjavanje da je znatno utanjila, pa ribari od nje više ne mogu da žive, a ni poljoprivrednici.

Marej, najduža i najznačajnija australijska reka, povlači se usled prevelikog navodnjavanja, što je rezultiralo porastom saliniteta, koji ugrožava poljoprivrednu proizvodnju.




  • Konsultanske usluge

    Konsultanske usluge

    WBCG Konsalting nudi prilagođena konsalting rešenja Vašoj kompaniji za kompleksne izazove sa kojima se susrećete iz oblasti zastite zivotn...

  • Lobiranje

    Lobiranje

    Lobiranje predstavlja veoma važan činilac efikasnog funkcionisanja celokupnog društveno političkog sistema jedne demokratske države.

  • Upravljanje projektima

    Upravljanje projektima

    Mislite da Vam treba pomoć pri upravljanju projektima u oblasti zastite životne sredine, infrastrukturne izgradnje ili obnovljivih izvora en...

Novosti

  • Zašto morske životinje jedu zalutali plastični otpad?

    Zašto morske životinje jedu zalutali plastični otpad?

    Brojne životinje čiji su životi vezani za vodu se udave ili zapletu u otpad od plastike

  • Pešačka zona na pariskoj aveniji

    Pešačka zona na pariskoj aveniji

    Čuvena pariska avenija Jeliseljska polja (Champs-Élysées) će od sada svake prve nedelje u mesecu biti pretvorena ...

  • Elektromreže ostaju u javnoj svojini

    Elektromreže ostaju u javnoj svojini

    Nacrtom zakona o javnoj svojini predviđeno je da elektromreže ostanu u javnoj svojini, a preduzeća će uz saglasno...

  • U SAD struja iz obnovljivih izvora nadmašila proizvodnju nuklearnih centrala

    U SAD struja iz obnovljivih izvora nadmašila proizvodnju nuklearnih centrala

    Po prvi put u poslednjih nekoliko decenija, Sjedinjene Američke Države su marta i aprila više električne energije...

  • Norveška, 2040. godina: „Zbogom“ mlaznim avionima na kraćim letovima

    Norveška, 2040. godina: „Zbogom“ mlaznim avionima na kraćim letovima

  • Na srpskim deponijama "leži" 250 miliona evra

    Na srpskim deponijama

    Godišnje se u Srbiji, prema pojedinim procenama, nakupi oko 54.000 tona opasnog otpada, a svega 2.500 tona odlaže s...